Izmene poreskih propisa – test samostalnosti preduzetnika
Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji se primenjuje od 1. januara 2020. godine, osim odredbi koje se odnose na oslobađanje od plaćanja poreza po osnovu zarade kod poslodavca koji obavlja inovacionu delatnost, koje će se primenjivati od 1. marta 2020. godine.
Prihodi isplaćeni preduzetniku ili preduzetniku paušalcu zaključno sa 1. martom 2020. godine smatraće se prihodom od samostalne delatnosti bez obzira na njegov odnos sa nalogodavcem, tj primena „testa samostalnosti“ se odlaže do 1. marta 2020. godine. Skupština RS je na istoj sednici usvojila i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Najznačajnija izmena koja je u prethodnom periodu privukla veliku pažnju javnosti jeste izmena sistema paušalnog oporezivanja prihoda od obavljanja samostalne delatnosti. Naime, najavljena izmena zakona uvodi takozvani test samostalnosti preduzetnika, a u skladu sa kojim će se određivati osnov po kojem će prihodi preduzetnika/preduzetnika paušalaca oporezivati. U skladu sa zakonskim rešenjem, u slučajevima kada preduzetnik ili preduzetnik paušalac naknadu ostvaruje po osnovu obavljanja aktivnosti uz naknadu za istog poslodavca ili povezano lice s poslodavcem, uvode se kriterijumi preko kojih se utvrđuje samostalnost preduzetnika/preduzetnika paušalca, a putem čega se, pak, utvrđuje po kom osnovu će se prihodi preduzetnika oporezivati.
Najveće implikacije izmene zakona imaće na IT sektor, u kome većina angažovanih lica rade kao preduzetnici po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji. Ovim izmenama zakona cilj zakonodavca je suzbijanje rada preduzetnika na ovaj način kroz unapređenje sistema paušalnog oporezivanja prihoda od obavljanja samostalne delatnosti i stimulisanje zapošljavanja uvođenjem novih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica.
Novim izmenama uvode se poreske olakšice za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa „kvalifikovanim novozaposlenim licem“ (definicija je data u zakonu). Cilj ovih izmena je da lica koja su do 31. decembra 2019. godine obavljala poslove kao preduzetnici zasnuju radni odnos kod poslodavaca, u kom slučaju je zakonodavac predvideo niz poreskih olakšica kako bi stimulisao poslodavce da zasnuju radni odnos sa licima koja su do sada bili angažovani po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji.
Treba napomenuti da poresko oslobođenje poslodavac može da ostvari ukoliko zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim, poslodavac povećava broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31.12.2019. Ako u toku korišćenja poreskog oslobođenja, poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na dan 31. decembar 2019. godine, gubi pravo da koristi poresko oslobođenje za onaj broj kvalifikovanih novozaposlenih lica za koliko je smanjen broj zaposlenih u odnosu na dan 31. decembar 2019., pri čemu, u slučaju kada je poresko oslobođenje ostvareno za više kvalifikovanih novozaposlenih lica, prvo gubi oslobođenje za ono kvalifikovano novozaposleno lice sa kojim je ranije zasnovao radni odnos.
Oslobođenje se ostvaruje u visini 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade za zarade isplaćene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine, 65% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade za zarade isplaćene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine i 60% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade za zarade isplaćene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine.
Što se tiče novih olakšica za poslodavca u smislu oslobođenja od plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica oslobođenje se ostvaruje u visini 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zarade isplaćene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine, 95% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zarade isplaćene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine i 85% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zarade isplaćene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2022. godine.
Novim izmenama uređuje se da se „drugim prihodom“ u smislu zakonskih odredbi, smatra i naknada koju preduzetnik ili preduzetnik paušalac ostvari po osnovu obavljanja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili povezano lice sa nalogodavcem, a koji dodatno ispunjava najmanje pet od navedenih devet kriterijuma ili se prema okolnostima slučaja prilikom otpočinjanja poslovne saradnje može očekivati da će biti ispunjeno najmanje pet od devet navedenih kriterijuma.
Dakle, ovim testom samostalnosti će se utvrđivati da li preduzetnik ostvaruje prihode od samostalne delatnosti ili prihod fizičkog lica tj., određuje se da li je preduzetnik u odnosu na nalogodavca samostalan ili ne. Da bi se „palo” na testu mora da se ispuni većina njegovih kriterijuma tj. najmanje pet od devet, koja su usmerena na proveru da li se posao preduzetnika može kvalifikovati kao posao preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi tip angažmana fizičkog lica. Ovih devet kriterijuma su propisani tako da utvrđuju u kojoj meri je preduzetnik/preduzetnik paušalac vezan za nalogodavca, u smislu da li mu nalogodavac određuje radno vreme, radni prostor, godišnji odmor i odustva; da li mu obezbeđuje alat i opremu za rad, stručno osposobljavanje i usavršavanje; da li najmanje 70% prihoda jednog preduzetnika/preduzetnika paušalca dolazi od strane jednog nalogodavca, da li preduzetnik/preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci i dr.
Treba naglasiti da Zakon posebno dodaje da se nalogodavcem smatra domaće ili strano pravno lice/preduzetnik/preduzetnik paušalac koje je direktno angažovalo preduzetnika ili preduzetnika paušalca za obavljanje poslova. Takođe, nalogodavcem se neće smatrati domaće ili strano pravno lice/preduzetnik/preduzetnik paušalac koji je direktni isplatilac naknade, ali on takvu naknadu isplaćuje u vezi sa poslovima zastupanja ili posredovanja za račun drugog lica.
Za sva pitanja vezana za primenu zakona CT Legal tim vam stoji na raspolaganju.
Kao tumačenje člana 18. ZPDG, Ministarstvo finansija je početkom 2019. godine izdalo službeno mišljenje u kojem navodi da se na isplate zaposlenima može primeniti član 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana samo u slučaju kada se takve isplate mogu dokumentovati odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, dajući kao primer račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl. U skladu sa ovim mišljenjem nove izmene Zakona o porezu na dohodak građana menjaju član 18. stav 1. tačku 1) Zakona, tako da se dodaje reč dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.837 dinara mesečno.
Povodom umanjenja poreske osnovice na zarade, Zakon uređuje poresku osnovicu za lice koje se zapošljava kao novonastanjeni obveznik, koji zasniva radni odnos na radnom mestu za koje postoji potreba da lice ima posebno stručno obrazovanje i za kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada. Osnovicu poreza na zarade ovih lica čini osnovica iz člana 15a stav 2. Zakona umanjena za 70%, i pravo na umanjenje osnovice ostvaruje se za period od 5 godine od zaključenja ugovora o radu. Takođe, Zakon uređuje i uslove za ostvarivanje umanjenja poreske osnovice, tačnije ko se smatra kvalifikovanim poslodavcem, i novonastanjenim obveznikom, s tim što se očekuje da Ministar nadležan za poslove finasija bliže uredi način ostvarivanja ovih prava. Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce, za novonastanjenog obveznika po osnovu čije zarade se ostvaruje pravo na umanjenje osnovice poreza na zarade, je zarada umanjena za 70%.
Takođe, Poslodavac – novoosnovano društvo koje obavlja neku inovacionu delatnost u skladu sa zakonom može da ostvari pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na zarade osnivača u periodu od 36 meseci od kada je osnovano privredno društvo, čime se stimulišu preduzetnici da osnivaju privredna društva.
Zakonom se menjaju i odredbe koje se tiču paušalnog oporezivanja. Izmene se odnose na uslove za paušalno oporezivanje, na kriterijum za razvrstavanje preduzetnika paušalaca u grupe radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda kao poreske osnovice, određivanje polazne osnovice za utvrđivanje visine paušalnog prihoda, elemente kojima se umanjuje, odnosno povećava polazna osnovica, kao i podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje. Navedeno je propisano imajući u vidu potrebu da se stvore preduslovi za pojednostavljenje procedure obračuna poreza na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod, automatizaciju procesa utvrđivanja visine poreske obaveze, omogućavanje veće predvidljivosti za poreske obveznike, kao i smanjenje administriranja od strane poreskog organa.
